Постови

Psihologija zabave

Слика
         U vreme industrijske revolucije, buržoazija je počela da koristi reč fun (zabava) kako bi opisala glupe i proste pripadnike srednje klase. U 19. veku radnička klasa je počela da koristi tu reč opisujući situaciju  „kad ne radim ono šta mi gazda kaže". Sam izraz je tako postao subverzija procesa proizvodnje.          Ipak, zašto se posao doživljava kao nešto teško, a zabava kao metod opuštanja? Odgovor je u nepredvidljivosti i emocijama. Kod zabave, u većini slučajeva ne znamo šta možemo očekivati kao kod filma ili video igre. Ova situacija nam je zanimljiva, jer nismo u stanju da predvidimo koja će emocionalna stanja biti izazvana tokom ove uzbudljive mentalne i emocionalne avanture. Posao uključuje odlučivanje i odgovornost dok u zabavi ne postoji rešavanje problema i odlučivanje, nemamo odgovornost, pa je zato zabava u svim svojim oblicima toliko prijatna. Zabava nas vodi u drugačiji, izmenjeni svet po našem u...

Poigravanje sa našim mozgom

Слика
     Neverovatno je kakve sve sposobnosti ima naš mozak i šta sve može da uradi. Ali još je neverovatnije koliko greši u procenama i koliko ga je lako prevariti. Mađioničari i iluzionisti su to uvek znali i koristili. Kada ih gledamo sve nam izgleda kao neobična igra, ali i nije samo igra. Ako uzmemo u obzir šta se sve zna o mozgu i percepciji, mogu samo da zamislim kako je to moguće iskoristiti za manipulaciju ljudima. Mozak možete prevariti vrlo lako u onome što vidi (lažnim perspektivama i senkama), možete ga prevariti skretanjem pažnje, možete ga prevariti brzinom informacija, možete ga prevariti količinom informacija, možete ga prevariti u onome šta čuje, možete ga prevatiti šta je istina a šta ne... U današnje vreme sve više informacija koje dobijamo izgledaju kao pravo poigravanje sa našim mozgom.      Gledao sam sve epizode iz zanimljivog serijala Brain Games koje su bile na Nacionl Geographic kanalu, a ovo su samo neki fascinantni zaključci. Iluzi...

Visina Beograda

Слика
          U jednom trenutku mi je bilo potrebno da odredim razliku u nadmorskoj visini između dve tačke u Beogradu, zbog određivanja uspona. Setio sam se da bih to mogao da uradim preko Google Earth-a. I uspeo sam. A onda mi je sinula ideja da bi bilo zanimljivo znati koji delovi Beograda su na kojoj nadmorskoj visini . Može biti zanimljivo biciklistima i trotinetistima da bi videli koja je visinska razlika kada prelaze sa jednog mesta na drugo, kao i koliko ima uspona.           A onda sam pogledao i naviše zgrade u Beogradu sa koje nadmorske visine počinju (podnožje) i na kolikoj nadmorskoj visini je vrh (bez antena i dodataka). Tako sam ih sve uporedio i video koji je vrh zgrade na najvišoj nadmorskoj visini. Na osnovu ovih podataka napravio sam ovaj grafikon gde se mogu videti sve razlike. Takođe može se videti da niži delovi grada imaju više smoga, ali se dešava kada je veliko zagađenje, da se smog izdigne u visinu čak i p...

Osećaj protoka vremena

Слика
     Da li ti se čini da što si stariji vreme (meseci, godine) brže prolazi? Da naravno da ti se čini, ali ne dešava se to samo tebi. Za to postoji psihološko objašnjenje. Nisi ti kriv(a), ili možda jesi?      Ono što je činjenica jeste da vreme prolazi isto, samo je u pitanju naš subjektivni osećaj. Percepcija vremena zapravo zavisi od onoga što nam se tokom određenog perioda dešava. I dok nam tri sata druženja sa prijateljima proleti vrlo brzo, samo par minuta čekanja u redu u banci izgleda kao čitava večnost. Upravo su događaji ti koji čine da imamo utisak protoka vremena . Jedno od objašnjenja je to što u određenom životnom dobu zapadnemo u rutinu i nemamo više toliko upečatljivih doživljaja, pa nam deluje kao da je vreme ubrzalo.      Kako starimo mozak radi sporije i obrađivanje novih iskustava traje mnogo duže pa se čini da vreme brže prolazi. Još jedan bitan aspekt subjektivnog osećaja proticanja vremena je proporcija iskustava i...

Apple Macintosh nekada

Слика
Šetali mi juče Knezom i primetim novu radnju sa Apple Machintosh računarima. U njoj ima svih najnovijih modela ali i… kao u muzeju cela jedna velika polica sa starim modelima. Uđem u radnju i vidim sedi gazda tamo u dnu, a ono moj prijatelj i bivši kolega iz Application Apple Centra. Krenuo je da mi pokazuje one stare Apple Machintosh računare i nekako je počela da mi navire nostalgija pa sam se setio svih moji prvih “mašina”– kompjutera, na kojima sam radio na samom počektu mog posla. Idemo redom. U Application Apple Centru (u Sava Centru) - sam išao na obuku (1990.) i sve što sam tada naučio naučio sam na ovom računaru: 1. Apple Macintosh IIci (se pojavio 1989. godine). CPU: Motorola MC68030 CPU Speed: 25 MHz Data Bus Width: 32-bit RAM slots: 8 Maximum RAM: 128 MB I bio je baš ovakav sa A4 ekranom koji je stajao uspravno (i dan danas je to čudo). A bilo je odlično jer sam učio da crtam i da radim prelom strane a onda je i sasvim logično da to bude A4. Naravno ek...

Zemlja ležećih policajaca

Слика
Pita mene komšija ajde da potpišeš još ti i još dvoje komšije pa da postavimo „našeg“ ležećeg policajca u našoj ulici. Ja kažem nisam to ni znao da to tako ide. Potpiše par komšija i dobiješ „svojeg policajca“ . Rekao sam da mi ne pada napamet. Čak ako treba ću potpisati peticiju da se ne postavi. Ionako ih ima previše. I onda mu ispričam. Dok odvezem ćetku na odbojku (a ima samo 5km) moram da pređem preko 7 ležećih policajaca. Naravno i još istih 7 kada se vratim a to je 14 ležećih policajaca za 10min. Eeeejjjj 14 ležećih policajaca! A da ne pričam kada subotom pre odbojke moram da je odvezem u muzičku školu. Tamo ih ima još 10. Tako da za sat vremena peđem preko 24 ležeća policajca. A to nije ipak ceo dan. Sad mi je jasno zašto ljudi imaju loše nesigurne automobile (naročito prednji trap) jer moraš da pređeš preko gomile ležećih policajaca. Znači zbog tih ležećih policajaca razvališ prednji trap (jer uglavnom ležeći policajci nisu dobro napravljeni), amortizere koji se non...

Budućnost

Слика
Kada sam bio mali (1977) gledao sam naučno fantastičnu seriju koja se zvala Budućnost 1999 (original Space 1999 ). Zanimalo me je sve to, kao letenje na mesec, svemirski brodovi, svemirska odela, kompjuteri sa mnogo lampica... prava dečačka maštanja. Pogledajte intro http://www.youtube.com/watch?v=8WZW4groJro U seriji se govori o prvoj bazi na mesecu, i svemirski brodovi koji redovno putuju od zemlje i nazad. Sve mi se činilo užasno daleko. Hej čak 1999. da li ću doživeti taj trenutak? Ali svidela mi se ideja da ćemo moći da putujemo na Mesec. Međutim evo je 2014. Nema ni naznake da bi mogli da napravimo bazu na Mesecu a kamo li da tamo idemo jednom nedeljno. Naučna fantastika je suviše napredna u idejama. U mnogim delima naučne fantastike je detaljno opisano kako ćemo živeti, šta ćemo raditi, kako će izgledati ta naša budućnost. I definitivno naučnici streme tome što SF romani opisuju. Verovatno je samo pitanje vremena kada će se to i desiti. Ali definitivno ide sve spor...