Brainspotting

Kada poželite nešto, zapitate li se „zašto baš to želite, a ne nešto drugo“? Zašto ja želim ovo, a neko drugi želi nešto drugo? Ili još čudnije zašto želimo isto? U stvari mnogo me zanima kako nastaju želje i zbog čega. Koja hemija se dešava u mozgu, koje emocije se razvijaju i koji podsticaji se aktiviraju da bi ostvarili baš tu želju. Želja je ustvari veoma složeno osećanje na koje mogu uticati različiti faktori. Ova tema je još uvek predmet istraživanja. Ono što je poznato je kako se stvara želja u marketingu (reklamama). Stvara se tako što se potencijalnom kupcu daje osećaj nedostatka „šta, još uvek voziš taj stari auto“? Povezivanjem proizvoda sa poželjnim atributima, prikazivanjem proizvoda koji će nam rešiti probleme, ili će nam omogućiti bolji komfor. A tek ako vidite slavnu ličnost koja koristi ili nosi proizvod poželećete ga još više. Budisti kažu da je žudnja uzrok svih patnji i zato treba sputati želje. Da prava spoznaja i sreća nastaju kada nemate želje. Možda to i jes...

         U vreme industrijske revolucije, buržoazija je počela da koristi reč fun (zabava) kako bi opisala glupe i proste pripadnike srednje klase. U 19. veku radnička klasa je počela da koristi tu reč opisujući situaciju  „kad ne radim ono šta mi gazda kaže". Sam izraz je tako postao subverzija procesa proizvodnje.          Ipak, zašto se posao doživljava kao nešto teško, a zabava kao metod opuštanja? Odgovor je u nepredvidljivosti i emocijama. Kod zabave, u većini slučajeva ne znamo šta možemo očekivati kao kod filma ili video igre. Ova situacija nam je zanimljiva, jer nismo u stanju da predvidimo koja će emocionalna stanja biti izazvana tokom ove uzbudljive mentalne i emocionalne avanture. Posao uključuje odlučivanje i odgovornost dok u zabavi ne postoji rešavanje problema i odlučivanje, nemamo odgovornost, pa je zato zabava u svim svojim oblicima toliko prijatna. Zabava nas vodi u drugačiji, izmenjeni svet po našem u...