Kako nastaju želje

Kada poželite nešto, zapitate li se „zašto baš to želite, a ne nešto drugo“?

Zašto ja želim ovo, a neko drugi želi nešto drugo? Ili još čudnije zašto želimo isto? U stvari mnogo me zanima kako nastaju želje i zbog čega. Koja hemija se dešava u mozgu, koje emocije se razvijaju i koji podsticaji se aktiviraju da bi ostvarili baš tu želju. Želja je ustvari veoma složeno osećanje na koje mogu uticati različiti faktori. Ova tema je još uvek predmet istraživanja.

Ono što je poznato je kako se stvara želja u marketingu (reklamama). Stvara se tako što se potencijalnom kupcu daje osećaj nedostatka „šta, još uvek voziš taj stari auto“? Povezivanjem proizvoda sa poželjnim atributima, prikazivanjem proizvoda koji će nam rešiti probleme, ili će nam omogućiti bolji komfor. A tek ako vidite slavnu ličnost koja koristi ili nosi proizvod poželećete ga još više.

Budisti kažu da je žudnja uzrok svih patnji i zato treba sputati želje. Da prava spoznaja i sreća nastaju kada nemate želje. Možda to i jeste tačno, ali čovek je ipak nešto drugo. Čovek je po prirodi radoznao, po prirodi avanturista koji želi da ide napred i da doživi razne stvari. Ljudi treba da imaju želje i treba da imaju patnje. Neke želje proizvode patnju a neke sreću i to je život. Tako da i patnja ima smisla. Ona baca senku koja nam pokazuje pravi put i podstiče nas da ostvarimo neke druge želje.

Obično želimo sve ono za šta procenjujemo da će nam doneti zadovoljstvo, direktno ili posredno. Psiholozi kažu da je to jedina stvar koja se suštinski želi. Želje nas podstiču na akciju da bi ih ostvarili. Želja je ta koja nas pokreće i daje našem životu oblik i smisao. Ona se može definisati kao pozitivna emocija prema određenom objektu, osobi ili aktivnosti. Razlikuju se po snazi, a samim tim i po sposobnosti da motiviše ponašanje. Da li će ljudi u bilo kom trenutku popustiti želji zavisi od dve stvari: snazi želje i sposobnosti osobe da se oduprete nagonu. Aristotel je rekao: „Smatram hrabrijim onoga ko pobeđuje svoje želje od onoga koji pobeđuje svoje neprijatelje, jer je najteža pobeda, pobeda nad samim sobom“.

Želja je povezana sa stimulansom za nagrađivanjem, koji deluje kao pozitivno pojačanje – kao nagrada nakon ponašanja. Osećaj zadovoljstva i pozitivno pojačanje potiču od neuronske aktivnosti unutar sistema nagrađivanja - lučenjem dopamina. Što više pažnje osoba posveti nagrađujućem stimulusu, veća je verovatnoća da će doživeti subjektivni osećaj želje. Količina dopamina koji mozak oslobađa pre nekog ponašanja je proporcionalna njegovom potencijalu za pružanjem zadovoljstva. Ako doživimo zadovoljstvo sa nekom aktivnošću ili sa osobom, formira se pamćenje kojim se predviđa da će ponovljeni doživljaj biti prijatan. Tako da to želimo opet.

Naša predhodna iskustva imaju uticaja na naše buduće želje, po iskustvima se sigurno razlikujemo pa se razlikujemo i po željama. Ali neobično je što postoje doživljaji koje nismo iskusili a ipak ih želimo. Nešto smo videli u tome, nešto smo zamislili, učinilo nam se da bi ostvarivanjem toga osećali radost i sreću. Možda smo videli druge kako su time ostvarili sreću pa nam se čini da bi i mi mogli isto tako. Tako na naše želje mogu uticati ljudi oko nas. Možda želimo stvari koje su popularne ili prihvaćene u našoj društvenoj grupi. Možda želimo stvari za koje verujemo da će nam pomoći da se uklopimo ili dobijemo potvrdu od drugih, ili da steknemo određeni status (mladići žele BMW).

Dešava se da želimo da ostvarimo želje dugima, što je stvarno divno pa bi trebali češće to da činimo. Obično se to dešava kada kupujemo poklone za rođendan ili Novu godinu nama bliskim prijateljima i rođacima, ali je to suviše retko i ne mora samo tada. Ispunjavanjem želja drugima osećamo veliko zadovoljstvo, gledajući kako je ta osoba srećna postajemo i mi srećni. Kada ste poslenji put nekome ispunili želju?

Jedan od načina da se ugasi želja je da se ona zadovolji.

Postoje četiri osnovne želje koje nas definišu kao ljude: moć, privlačnost, udobnost i igra. Mi želimo moć, jer se zbog nje osećamo kao da imamo kontrolu. Privlače nas ljudi, objekti ili doživljaji za koje smatramo da su vredni i lepi. Udobnost nam daje osećaj bezbednosti. Želimo da se igramo jer volimo da se zabavljamo. Razumevanje osnovnih želja i ponašanja pomaže nam da shvatimo zašto donosimo odluke koje činimo. Želja se definiše kao snažan osećaj da se nešto ima ili da se nešto dogodi. Ako je želja osećaj, onda to znači da je stvorena našim mislima. Dakle razmišljajte o nečemu što stvarno volite, zamišljajte i gledajte slike, dodajte malo dopamina i eto vam želje.

Razmislite o svojim željama i zapišite ih na papir. Ispod napišite šta očekujete da će se desiti ispunjenjem tih želja. Hoćete li biti srećniji, ispunjeniji ili zadovoljniji? Stalno se pitajte zašto želim ove stvari? Da li je to glavna želja ili ona ima za cilj da zadovolji neku drugu, važniju i za nas vredniju želju?

Činjenica je da nisi uvek siguran šta želiš, zato izaberi šta da želiš i često misli o tome kao o nečemu lepom.

                                                                                                             Tasić Slađan - Tasa

 

P.S. Za ovaj tekst nije korišćen ChatGPT, već stručna istraživanja i moja razmišljanja.