Muzika oko nas i muzika u nama

Šta je muzika? Zašto neko voli jednu vrstu muzike, a neko drugu? Kako BPM utiče na naš mozak?

Muzika je umetnost stvaranja specifičnih odnosa između tonova, kombinujući melodiju, ritam, harmoniju i glas (reči) kako bi se izazvale emocije. U osnovi, zvuk i muzika predstavljaju zvučne talase proizvedene od vibrirajućih objekata, kao što su muzički instrumenti, glasne žice ili zvučnici. Mi praktično imamo hardver (uvo) koji pretvara vibrirajuće talase u elektronske impulse koji stižu do mozga (softver) koji interpretira te signale i pretvara ih u muziku. Takoreći vibracije se pretvaraju u muziku tek u mozgu slušaoca.

Tri dela mozga imaju važnu ulogu u obradi muzike: u prefrontalnom korteksu se muzika analizira i upoređuje, amigdala je tu da uzburka emocije, a motorna područja mozga izazivaju cupkanje noge i podstiču nas da ustanemo i igramo. Slušanje nama prijatne muzike aktivira razne puteve nagrađivanja u mozgu, uključujući lučenje dopamina, čime se pojačavaju pozitivna iskustva, osećaj uživanja i zadovoljstva.

Na našu percepciju muzike utiče naše muzičko obrazovanje, kulturno poreklo, lični afiniteti i emocionalno stanje. Izloženost različitim muzičkim stilovima i žanrovima od malih nogu, najčešće utiču na naše ukuse i sklonosti tokom celog života. Muzika ima moćnu sposobnost da evocira uspomene, asocijacije i sećanja koja su duboko isprepletena sa muzikom koju smo slušali u značajnim trenucima našeg života, formirajući tako trajne veze između muzike i ličnih iskustava. Na privlačnost određenog žanra može imati uticaj društvo oko nas i naši prijatelji. Ako želimo da budemo sa njima bićemo prinuđeni da slušamo istu muziku, izlazimo na mesta gde se sluša takva muzika, razmenjujemo i analiziramo pesme... Ili obrnuto slušajući jednu vrstu muzike biramo prijatelje koji slušaju taj žanr. 
Često se dešava da nas privuče ne samo muzika već i narativ pesme ili poruke prenete u stihovima. Onda nam se sviđa da naučimo reči napamet pa da pevušimo zajedno sa nama omiljenim pevačem, ili da zapevamo svi zajedno na nekoj žurci ili proslavi.

Muzičko očekivanje - Muzika postavlja mozgu izazov da pogodi šta sledi
Kada mozak obrađuje (sluša muziku) on stalno predviđa šta će biti sledeće na osnovu obrazaca, strukture, tempa, žanra muzičke numere koju sluša i upoređuje sa obrascima sačuvanim u memoriji. Mozak traži poznate elemente ili motive unutar pesme koje prepoznaje i kategorizuje ih na osnovu prethodnih muzičkih iskustava. Kada mozak uspešno predvidi šta sledi u muzici, on luči dopamin i tako stvara osećaj zadovoljstva i nagrade.
Kod slušanja starih poznatih pesama se dešava da mozak vrlo lako predviđa, pogađa šta sledi, jer ima u memoriji melodiju od ranije, pa nagrađuje mozak zbog toga što sve pogađa ispravno.

Efekat uobičajenog (pukog) izlaganja
Efekat uobičajenog (pukog) izlaganja je psihološki fenomen koji ukazuje na to da ljudi imaju tendenciju da razviju sklonost prema nekim stvarima samo zato što su im poznate. Poznavanje smanjuje nesigurnost i anksioznost, čineći veću verovatnoću da ćemo pozitivno odgovoriti na nešto sa čime smo se ranije susreli. U kontekstu muzike, efekat puke ekspozicije objašnjava zašto ponovljeno slušanje određenih pesama ili muzičkih stilova može dovesti do povećanog dopadanja ili sklonosti prema tim muzičkim delima. Ako nam se neka stvar svidi ona izaziva pozitivne emocije, pa je sasvim logično da ponovo tražimo to zadovoljstvo slušajući je više puta. Poznavanje određene vrste muzike može povećati dopadanje i poštovanje tog žanra, jer kada često slušamo određenu vrstu muzike to nam omogućava da razvijemo dublji uvid u nijanse i složenost tog žanra. Drugim rečima što više slušamo određeni žanr muzike sve više se udubljujemo u detalje i on nam se sve više dopada.

Kod slušanja nove pesme neočekivana odstupanja mogu izazvati iznenađenje, napetost ili emocionalnu reakciju, čime se obogaćuje subjektivni doživljaj muzike slušalaca. Slušajući i analizirajući novu pesmu neki deo nam se učini sličnim nečemu što smo ranije čuli, neki deo nam bude drugačiji i neobičan ali nam se svidi, pa nas sve to zaintrigira. Zato će nam se svideti neka pesma iako je prvi put čujemo.

Da li znate da i druga čula utiču na to kako doživljavamo muziku?
Druga čula takođe mogu uticati na reakciju mozga i percepciju muzike. Recimo vizuelni stimulansi, kao što su muzički spotovi, vizuelni prikazi koncerata, osvetljenje pozornice i omoti albuma, mogu poboljšati celokupno iskustvo slušanja muzike. Određeni mirisi mogu pokrenuti živopisna sećanja na prošla iskustva, mesta ili ljude, povezane sa određenim pesmama ili žanrovima muzike. Pa čak i obrnuto, recimo slušanje muzike može uticati na vaš ukus. Naučnici su napravili eksperiment sa čokoladom gde su ljudi jeli čokoladu i slušali različite pesme. Kada su slušali muziku viših tonova ispitanicima je čokolada bila više nego duplo slađa, iako je bila ista. Kada jedete, sluh je možda podjednako važan kao i ukus.

BPM (beats per minute) - broj otkucaja u minuti
Slušanje muzike izaziva i fiziološke reakcije u telu, uključujući promene u otkucaju srca, disanju i moždanoj aktivnosti. Pesme sa višim BPM-om imaju tendenciju da povećaju broj otkucaja srca i disanja, što dovodi do fiziološkog uzbuđenja povećavajući nivo adrenalina i kortizola a time i povećanog nivoa energije. Nasuprot tome, muzika sporog tempa sa blagim ritmom može podstaći opuštanje i smanjiti uzbuđenje, stvarajući stanje smirenosti i blaženstva. Mozak se sinhronizuje sa tempom pa će brži tempo izazivati aktivnost moždanih talasa veće frekvencije (beta i gama talase), a kada je muzika sporija usporava i puls, i mozak stvara alfa talase koji su povezani sa opuštenim budnim stanjem.
Ljudi koji su ekstrovertniji koji traže senzacije i otvoreniji su za nova iskustva mogu biti privučeni muzikom bržeg tempa sa visokim BPM-om, jer je u skladu sa njihovom potrebom za uzbuđenjem i stimulacijom. Nasuprot tome, pojedinci koji su introvertniji mogu preferirati sporiju muziku. Ali naravno sve zavisi od našeg raspoloženja. Nekada nam odgovara i potrebna nam je sporija muzika sa niskim BPM-om jer želimo da se smirimo i opustimo. A kada smo u nekom klubu sa društvom onda nam odgovara muzika višeg BPM-a uzbudljivija i jača, koja nas podiže, uzbuđuje i podstiče na igru.

Osim tempa, na to kako neka stvar utiče na nas je bitno i kako je pesma komponovana prema kojoj skali (Durska ili Molska), to jest u kom tonalitetu: Major - vesela pesma ili Minor - tužna pesma. Ali to je za neku drugu priču.

Na stvaranje muzičkog ukusa utiču mnoge stvari ali najviše slušanje muzike i različitih žanrova od malena kao i uticaj društva oko nas. Svi imamo različite mozgove, različita iskustva i različito emocionalno izražavanje, pa time i različite ukuse prema muzičkim žanrovima.

Muzika nam prija, muzika nas pokreće, muzika nas opušta, muzika nam pomaže da se osećamo bolje. Veoma je interesantno kako muzičko očekivanje funkcioniše i kako mozak sam sebe nagrađuje ako pogodi šta sledi. Uvek sam se pitao zašto određeni ljudi vole samo stare poznate pesme, zašto ne žele da čuju nešto novo, sveže, drugačije i da daju mogućnost da im se to možda svidi. Ali i to je prirodno jer na mozak deluje Efekat uobičajenog (pukog) izlaganja i oni uživaju u poznatom, proverenom i onom što znaju da im se sviđa.

Brzina tempa neke pesme prilično utiče na nas fizički (ubrzanje rada srca i disanja) ali i na frekvenciju moždanih talasa. Znajući to možemo da koristimo muziku i slušamo ono šta nam najviše prija i odgovara u određenom trenutku.

Razne studije sugerišu da muzičke aktivnosti kao što su sviranje instrumenata, pevanje i slušanje muzike mogu poboljšati neuroplastičnost i zdravlje mozga tokom celog životnog veka. Muzika ima terapeutske efekte na fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Pa tako može da smanji stres, ublaži bol, poboljša raspoloženje ili poboljša intelektualno funkcionisanje mozga. Muzika okuplja ljude i podstiče društvenu saradnju i komunikaciju, i prevazilazi sve jezičke i kulturne barijere. Muzika podstiče našu kreativnost, maštu i inovacije.

I zato slušajte muziku, pevajte, svirajte, igrajte!

                                                                                                                        Tasić Slađan - Tasa