Slučajnost haosa i slobodna volja

Haos (od starogrčke reči χάος) se koristila za opisivanje početnog, neuređenog stanja materije pre stvaranja kosmosa, a danas označava nepredvidivo stanje stvari. Haos predstavlja stanje potpunog nereda, nedostatka strukture i predvidljivosti.

U glavi mi je ostala zanimljiva priča koju sam davno čuo od Carl Sagana. Zamislite kako se neka devojka sprema uveče za izlazak. Bira garderobu, isprobava razne stvari i one koje joj se ne sviđaju baca oko sebe. Na kraju spremanja soba je u potpunom haosu od razbacanih stvari. Ta analogija služi za ilustraciju Drugog zakona termodinamike, odnosno koncepta koji nazivamo Entropija. Sagan je isticao da se u prirodi mnogo lakše stvara nered nego red. Red zahteva rad. Da bi se tvoja odeća složila u ormaru, moraš da uložiš energiju i svesni trud (rad). Dok je nered spontan. Ako samo nasumično bacaš stvari oko sebe, šanse da one slučajno padnu u savršeno složene gomile u ormanu su praktično nemoguće. Postoji bezbroj načina da soba bude neuredna, a samo nekoliko načina da bude uredna.

Činjenica da se stvari same od sebe kvare, troše i postaju haotične (ako se ne ulaže energija) pokazuje nam u kom smeru teče vreme. Entropija zapravo kaže: Sistem će se uvek kretati ka stanju koje je statistički najverovatnije, a to je skoro uvek haos i nered. Tako nam entropija daje "strelu vremena" - tok vremena, koje uvek ide ka povećanju nereda. To je jedini fundamentalni zakon fizike koji razlikuje prošlost od budućnosti. Nered se nikada ne pretvara spontano u red. Razbijena keramička šolja se nikada neće sama sastaviti od razbijnih parčića na podu.

A onda su matematičari potpuno pogrešno izmislili svoj haos koji je izračunljiv. Glavni problem je taj što se nisu držali osnovnog pojma i nisu njega objasnili, a svi znamo da nauka ide ka tome da objasni i dokaže pojmove koje filozofija izmisli. Generalno ove njihove zakonitosti i proračuni su tačni ali nemaju veze sa haosom. Morali su taj pojam drugačije da nazovu recimo kao „ko-haos“ (ali nije).

Teorija haosa u matematici i fizici je nešto sasvim drugo i bavi se proučavanjem dinamičkih sistema koji su veoma osetljivi na početne uslove, što dovodi do ponašanja koja se samo čine nasumičnim i nepredvidivim. Ključna ideja matematičke teorije haosa je da čak i u naizgled slučajnim ili haotičnim sistemima postoji osnovni red ili obrazac. Sigurno ste čuli da se u matematičkoj teoriji haosa stalno pominje teorija „leptira“. Da li stvarno mislite da mahanje krila leptira u Brazilu mogu izazvati tornado u Americi? Pa naravno da ne. Generalno obrnoto je preuzeta anologija leptira, na osnovu grafikona dvostrukaog klatna koje je Edward Lorenz ispitivao. Taj grafikon podseća na leptira a vezan je za ideju da male promene na početku procesa mogu da naprave velike razlike u brojkama na kraju nekog procesa. Ne razumem baš najbolje. Šta je očekivao da neće izazvati nikakve promene?! Pa naravno da ako promeniš nešto na početku da će se promeniti nešto i na kraju eksperimenta. Sistemi koji ispoljavaju matematički haos su deterministički i zbog toga u nekom smislu pokazuju uređenost, što nije u skladu sa osnovnim značenjem reči haos koja podrazumeva potpuni nered.

I tako dolazimo do determinizma koji je filozofsko i naučno učenje prema kojem su svi događaji, uključujući ljudske postupke, nužno određeni prethodnim uzrocima i prirodnim zakonima. Nema slučajnosti; prošlost i zakoni prirode neizbežno određuju budućnost. Determinizam govori da je sve uslovljeno i da je sve predvidivo i izračunljivo. Determinizam dovodi u pitanje slobodnu volju, sugerišući da su sve ljudske radnje (i psihičke i fizičke) uslovljene spoljnim i unutrašnjim faktorima koji su predvidljivi i izračunljivi.

Neke od glavnih karakteristika determinizma su da sve što postoji i što se dešava ima svoj uzrok, da događaji nisu proizvoljni već su neizbežni rezultati prethodnih stanja, i da bi se sa potpunim znanjem o svim prethodnim uzrocima i zakonima, budućnost mogla predvideti. Deterministi kažu da kada bi u teoriji imali superkompjuter koji bi mogao da izračuna kretanje svih atoma u univerzumu, da bi onda mogli predvideti budućnost.

Nikako se ne slažem sa tim jer iako bi taj superkompjuter mogao da izračuna kretanje svih atoma u univerzumu, ne bi mogao da izračuna relacije i odnose između svih atoma i sve moguće znane i neznane uticaje: kretanje, erupcije, gravitacije, crne rupe...
Zamislite da uzmemo kapljicu kiše koja se stvorila u oblaku i krenula da pada ka zemlji, deterministi bi rekli da možemo da izračunamo gde će pasti. Da li mislite da je to moguće? Šta mislite da kada se desi erupcija (fuzija) na suncu, možemo izračunati kako će se kretati taj plamen. Ili plamen u logorskoj vatri da se može odrediti kada na koju stranu koliko visoko će ići, kao i iskra koja se stvorila, gde i kako će odleteti. Mislite li da je ovo moguće? Ja mislim da nije. Slučajnost je u stvari uticaj mnogo stvari oko nas kojih smo svesni, ali i uticaj milion stvari kojih nismo svesni, niti ćemo ih ikada biti svesni. Naša čula su veoma ograničena, pa čak i naši „savršeni“ instrumenti. Tako da ustvari koliko god detreministi pokušali da izračunaju kretanje iskre uvek će im faliti još nešto da bi izračinali i nikada neće biti tačno.

Na primer, da li smo, svesni uticaja gravitacije koja se menja? Da li smo svesni magnetnog polja zemlje koji se menja, da li smo svesni trenutnog uticaja sa erupcija na suncu? Da li smo svesni kretanja zemlje oko sunca (107.200 km/h). Da li smo svesni kretanja sunčevog sistema unutar naše galaksije (828.000 km/h)? Da li smo svesni uticaja neke crne rupe dok se ceo sunčev sistem kreće i prolazi pored nje? Verovatno postoji još milion raznih uticaja i mi ih nikada nećemo moći sve uzeti u obzir, a ipak deluju na nas i sve oko nas.

Mnogo se govori o ljudskim akcijama i slobodnoj volji, da je ona determinisana prethodnim stanjima. Moglo bi se reći da su to početni uslovi ali kretanje i razmišljanje ima previše spoljnih i unutrašnjih uticaja koji se konstantno menjaju tako da se i oni moraju uzeti u obzir. Kako ćete tek uzeti u obzir spoljni (pa i unutrašnji) uticaj nekih stvari koje ni ne znate da postoje? Pa čak i da ih nekako definišemo uvek će postojati još jedan i uvek će se nešto promeniti još u samom trenutku dok računamo druge uticaje.

Da li deterministi mogu da izračunaju gde će tačno pasti kap kiše koja se stvorila u oblaku i krenula ka zemlji? Da li sve kapi padaju na zemlju po nekom paternu ili se slučajno raspoređuju? Kada ispustite šolju kafe i ona se razbije o pod, da li možete tačno izračunati u koje komadiće će se razbiti i gde će odleteti razni parčići porculana ili je to slučajnost? Kada kompjuteru date naredbu da vam izgeneriše slučajan broj izmeđi 1 i 999999 da li je to slučajan broj? Mislite li da na LOTO-u dobijaju svi jer su ukucali datume rođenja svoje dece, Ili je ipak to slučajnost?

Pošto ne možemo predvideti ni jedan slučajan događaj, ono što možemo je da merimo šansu (verovatnoću) da se on desi. Osnovna formula verovatnoće za događaj X je: X = broj povoljnih ishoda \ ukupni broj mogućih ishoda. Na primer, kod bacanja kockice, verovatnoća da dobiješ šesticu je 1/6, odnosno oko 16.6%. Iako je svako pojedinačno bacanje slučajno, ako baciš kockicu milion puta, broj šestica će biti skoro savršeno blizu jednoj šestini.

Gde je slučajnost korisna? Prilikom Evolucije - gde mutacije u DNK omogućavaju razvoj novih osobina kod živih bića, u kriptografiji - prilikom generisanja šifri, u umetnosti - kada kompozitori i slikari koriste slučajne elemente kako bi stvorili nešto apstraktno i drugačije…

U mnogim teorijama se govori da haos i slučajnost nisu povezani. Meni se nekako nameće misao da su veoma povezani. Od udarca šolje o pod ona se razbija u slučajne delove i leti na sve strane pa nastane haos (nered). Znači haos je uzrokovan slučajnošću. Slučajnom veličinom parčića porculana i slučajnom udaljenošću gde su odleteli. Kada devojka koja se sprema baca garderobu da li ona razmišlja gde baca i kako će i gde pasti njena garderoba ili ona slučajno padne baš tako?

Zaključio bih da:
Slučajnost postoji, iako većina stvari nisu slučajne.
Haos postoji, iako su Univerzumu mnoge stvari uređene zakonima.
Slobodna volja postoji, iako na većinu naših odluka utiču nasleđe, kultura, vaspitanje…

Teorija haosa može se primeniti na naše razumevanje života. Sam život se može posmatrati kao haotičan sistem. Često je nemoguće predvideti ishode iako verujemo da je sve pod kontrolom. Haos nas podseća da je neizvesnost i slučajnost prirodni deo života. Pokazuje nam da iako postoji red u univerzumu, on je mnogo složeniji i nepredvidiviji nego što možemo i da zamislimo.

Sva lepota življenja nastaje upravo iz ovih slučajnosti i nepredvidljivosti haosa.

Slažete li se sa mnom Ili možda mislite drugačije?

Tasić Slađan - Tasa