Psihologija zabave
U vreme industrijske revolucije, buržoazija je počela da koristi reč fun (zabava) kako bi opisala glupe i proste pripadnike srednje klase. U 19. veku radnička klasa je počela da koristi tu reč opisujući situaciju „kad ne radim ono šta mi gazda kaže". Sam izraz je tako postao subverzija procesa proizvodnje.
Ipak, zašto se posao doživljava kao nešto teško, a zabava kao metod opuštanja? Odgovor je u nepredvidljivosti i emocijama. Kod zabave, u većini slučajeva ne znamo šta možemo očekivati kao kod filma ili video igre. Ova situacija nam je zanimljiva, jer nismo u stanju da predvidimo koja će emocionalna stanja biti izazvana tokom ove uzbudljive mentalne i emocionalne avanture. Posao uključuje odlučivanje i odgovornost dok u zabavi ne postoji rešavanje problema i odlučivanje, nemamo odgovornost, pa je zato zabava u svim svojim oblicima toliko prijatna. Zabava nas vodi u drugačiji, izmenjeni svet po našem ukusu, hrani našu potrebu za fantazijom i bekstvom iz stvarnog života, pruža zadovoljstvo i uzbuđenje.
Pasivna zabava je kada publika ima pasivnu ulogu: gledanje filma, pozorišne predstave, televizijske emisije, slušanje muzike... Uloga publike može biti i aktivna, kao u slučaju igranja video igrara, navijanje na utakmicama, vožnja rolerkosterom, odlazak u kafić sa društvom... Kada kažemo da je forma zabave lična znamo da se ona tada zasniva na ličnim iskustvima, ličnom pogledu na svet i biće određena ličnim interakcijama. Kao kada sami gledate neki film, igrate igricu, čitate časopis, slušate muziku... Pod javnim oblikom zabave bi smo mogli smatrati: družene u kafiću, odlazak u koncert, navijanje na utakmicama...
Da bi zabava ostala zabava, ne bi trebalo da ima određeni cilj kao što je pobeda u igri, a ulog ne sme da bude previsok. Da bi čovek mogao da se zabavi morao bi da zaboravi na odgovornost, pa je zato oslobađanje od inhibicija vrlo važno. Upravo zato tako često se koriste alkohol ili neki drugi stimulansi koji nam omogućuju taj iskorak. Osim toga zaključak da li je neko dešavanje zabavno ili ne, donosimo na kraju samog događaja. Zabava u stvari sprečava analizu. Ako analitički sagledavaš situaciju, teško da ćeš se zabaviti.
Suština zabave je da su nam za zabavu potrebni drugi ljudi. Niko se zaista ne zabavlja sam – čak i kada da je sam. Trenutak se doživljava u kontekstu odsustva društva, prisećajući se sličnog trenutka koji si sa nekim delio, ili uz misao „jedva čekam da im ispričam."
Коментари
Постави коментар