Osećaj protoka vremena

    Da li ti se čini da što si stariji vreme (meseci, godine) brže prolazi? Da naravno da ti se čini, ali ne dešava se to samo tebi. Za to postoji psihološko objašnjenje. Nisi ti kriv(a), ili možda jesi?

    Ono što je činjenica jeste da vreme prolazi isto, samo je u pitanju naš subjektivni osećaj. Percepcija vremena zapravo zavisi od onoga što nam se tokom određenog perioda dešava. I dok nam tri sata druženja sa prijateljima proleti vrlo brzo, samo par minuta čekanja u redu u banci izgleda kao čitava večnost. Upravo su događaji ti koji čine da imamo utisak protoka vremena. Jedno od objašnjenja je to što u određenom životnom dobu zapadnemo u rutinu i nemamo više toliko upečatljivih doživljaja, pa nam deluje kao da je vreme ubrzalo.

    Kako starimo mozak radi sporije i obrađivanje novih iskustava traje mnogo duže pa se čini da vreme brže prolazi. Još jedan bitan aspekt subjektivnog osećaja proticanja vremena je proporcija iskustava i životnog veka. Sa 10 godina starosti, jedna godina života predstavlja ogromnih 10% našeg životnog doba. Sa 50 godina, jedna godina je samo 2% svega što smo doživeli i samim tim nam deluje kao neznatan period. Kako starimo, sve što nam je u detinjstvu bilo novo i neobično sada nam postaje već viđeno. Što nam je pažnja više usmerena na nezanimljive aktivnosti, činiće nam se da vreme prolazi brže. Dok mladost pamtimo po prvom danu u školi, prvom letovanju, prvom poljupcu, prvoj ljubavi... Odsustvo novih iskustava u odrasloj dobi čini da se dani i nedelje stapaju jedni u druge i da godine postaju prazne i brzo prolaze.

    Kao primer pogledajmo fenomen godišnjeg odmora. Kada se nakon desetak dana vratimo kući s mora ili nekog uzbudljivog putovanja, naša nova iskustva će biti toliko gusto spakovana da ćemo gotovo neizbežno imati utisak kao da smo bili na putu više od mesec dana.
Osjećaj protoka vremena velikim delom je određen količinom podataka koje naš um upija i obrađuje - što je više podataka, vreme teče sporije. Što smo stariji pamtimo sve manje sadržaja i detalja, a iste radnje koje automatski ponavljamo mozak briše i sve to doprinosi efektu bržeg protoka vremena.

Kako možeš da "usporiš" vreme?

-         Doživi nova iskustva i unesi novosti u život - Emocionalna iskustva imaju uticaj na našu percepciju vremena. Ono što možeš učiniti kako bi usporio vreme, to jest percepciju istog, je da izađeš iz rutine, naučiš nove stvari i koliko je to u tvojoj mogućnosti – putuješ i menjaš okruženje.

-         Upoznavanje novih mesta, ljudi i običaja produžava vreme. Kada promenimo okruženje i izložimo se novoj sredini, automatski smo na udaru brojnih novih iskustava. Ako se redovno izlažeš novome i nepoznatome proširićš svoje vremenske okvire. Obrnuto, ako provodiš život radeći stalno iste stvari, živiš na istom mestu i družiš se sa istim ljudima, verovatno će ti se činiti da vreme užasno brzo prolazi. Nastoji da stekneš što veći broj novih iskustava, poseti nova mesta i proširi krug prijatelja.

-         Odbaci automatizam. Obavljaš li poslove automatski i bez razmišljanja, činiće ti se da se sve odvija munjevito i da ti dani prolaze za tren oka. Promeni taj pristup i trudi se da ništa ne raditš automatski već budi svestan i uključen u ono što radiš.

-         Uključi osjećaje i svesnost - uživaj u trenutku - Kad se ujutro tuširaš, budi svestan mlaza vode, osećaja čistoće i svežine koji ti pruža. Dok jedeš, žvaći polako i oseti sve ukuse hrane. Kada šetaš prirodom posmatraj sve što te okružuje i uključi sva svoja osećanja. Obrati pažnju na: stabla, žbunje, ljude, životinje, nebo, oblake... Primetićeš bezbroj sitnica koje su ti ranije možda promicale.
Svesnost znači zaustavljanje razmišljanja i obraćanje pažnje na iskustvo. Svesnost produžava osjećaj trajanja, kao i izlaganje novim stimulansima. Tako što posvećuješ više pažnje svom iskustvu, upijaš više informacija pa tako “rastežeš” vreme.

-         Nauči neku novu veštinu. Uzbuđenje, radost, ushićenje pri otkrivanju nove veštine, kao ulazak u sasvim „novi svet“ može nas toliko zaokupiti dok se trudimo da upamtimo nova pravila, pokrete, zahvate - kao posledicu tog procesa imamo i osećaj usporenja vremena. Neki od predloga su: ples, sviranje nekog instrumenta, stolarstvo, vajarstvo, slikanje, pisanje, fotografija... šta god ti padne na pamet.

-          Tako što ćeš se dobro zabaviti ili igrati. Zabava je oblik aktivnosti koji zadržava pažnju i pruža zadovoljstvo i uživanje. Zabava nas vodi u drugačiji svet i hrani našu potrebu za fantazijom i bekstvom iz stvarnog života - koncert, dobar film, bitan sportski događaj (pasivno), ali i igranje raznih igara (aktivno), bilijar, kuglanje, basket, fudbal, video igre, vožnja bicikla... Zabava je obično oblik mentalne i emocionalne avanture.

Ponekad, u određenim trenucima u životu, mi ipak želimo da nam vreme brže prođe (kada čekamo da prođe "korona", isčekujemo voljenu osobu da nam se vrati, čekamo da nam stigne novi uređaj koji smo kupili...). Tada treba primeniti obrnuti princip: što manje novih iskustava, radi stvari automatski i ponavljaj iste stvari, isključi osećanja... i vreme će teći brže. Ali ako hoćeš da imaš ispunjen život, i da imaš osećaj da živiš duže, onda su ti potrebna nova iskustva, nova okruženja, putovanja, uživanja u trenutku, što manje automatskih radnji, potrebno ti je da naučiš nešto novo i da se dobro zabaviš.



Život se meri brojem nezaboravnih događaja i uzbudljivih iskustava.

Tasić Slađan - Tasa