Budućnost

Kada sam bio mali (1977) gledao sam naučno fantastičnu seriju koja se zvala Budućnost 1999 (original Space 1999). Zanimalo me je sve to, kao letenje na mesec, svemirski brodovi, svemirska odela, kompjuteri sa mnogo lampica... prava dečačka maštanja.

Pogledajte intro http://www.youtube.com/watch?v=8WZW4groJro
U seriji se govori o prvoj bazi na mesecu, i svemirski brodovi koji redovno putuju od zemlje i nazad. Sve mi se činilo užasno daleko. Hej čak 1999. da li ću doživeti taj trenutak? Ali svidela mi se ideja da ćemo moći da putujemo na Mesec. Međutim evo je 2014. Nema ni naznake da bi mogli da napravimo bazu na Mesecu a kamo li da tamo idemo jednom nedeljno.

Naučna fantastika je suviše napredna u idejama. U mnogim delima naučne fantastike je detaljno opisano kako ćemo živeti, šta ćemo raditi, kako će izgledati ta naša budućnost. I definitivno naučnici streme tome što SF romani opisuju. Verovatno je samo pitanje vremena kada će se to i desiti. Ali definitivno ide sve sporije nego što možemo da zamislimo, ili što bi možda želeli.

Meni nekako nikada nije bilo teško da zamislim šta će biti u skorijoj budućnosti (narednih 20-30god). Tako ima ljudi koji su i danas fascinirani mobilnim telefonom. Ali ja se sećam kako sam još kao klinac pre nekih 30god imao toki-voki. Nisam imao para sam da ga kupim pa smo kupili ja i moj drugar po pola. On jednu slušalicu ja drugu. Živeo je par zgrada od mene ali smo mogli da se čujemo kad poželimo. Dobro ne baš tako morali smo da dogovorimo neko vreme. Jer tada nije bilo baterija na punjenje pa bi bilo mnogo da ga držimo non stop uključenim. Ali sasvim mi je bilo jasno da ćemo uskoro imati telefon u džepu. Čak sam se pitao zašto to nema već sada kada je princip jednostavan i već funkcioniše.

1997. sam kupio moj prvi mobilni (Ericsson GA318). I to ne da bi zadovoljio dečačko maštanje, već mi je trebao zbog tadašnjeg posla. Kartica (SIM) sa brojem je koštala
1750 maraka, a sam telefon oko 1500 maraka.

Prvi u Srbiji imao digitalni fotoaparat. Fotoaparat je bio Kodak DC120. Imao je 1,2 MP i 3x zoom. Izgledao je kao neki dvogled. Prilično je bio masivan i imao je mali ekran od 1,5“. Kupio sam ga takođe zbog posla jer sam tada imao sajt bgclubbing.co.yu pa sam slikao dešavanja u kafićima, klubovima i diskotekama. Aparat je koštao 2500 maraka. Što bi sada bilo negde kao 5000 Eura. Vrlo brzo sam shvatio da će svi klasični aprati sa filmom biti ubrzo zamnjeni. 

Mada mi to niko nije tada verovao. Do nekle su bili i u pravu. Jer su rekli da je poenta da napraviš sliku i da je gledaš u ruci. Tada nije bilo dovoljno kompjutera i niko nije ni pomišljao da bi fotografije gledao na ekranu (to je bezveze). A sada su fotoaparati digitalni, mobilni telefoni sa fotoaparatima, ogromni ekrani i na mobilnom (5“) i na kompjuterima (27“). Rezolucije idu i preko 18MP. A da ne kažem da ima profesionalnih koji slikaju sa 36MP i više.

Tako recimo automobili. Realno automobili se nisu mnogo promenili. Postali su udobniji, sigurniji, jednostavniji za korišćenje (sa puno elektronike) ali suštinski se nije mnogo promenilo. Naročito u ovom našem sekvencionalnom saobraćaju. To znači idemo jedan za drugim, pa imamo semafor... Kada sam išao na posao kompjuter u autu mi je napisao da sam išao prosečnom brzinom od 28km/h. Iako sam imao pravce bez semafora i gužve, gde sam išao mnogo brže. Sa svim semaforima i stajanjima u gužvi prava prosečna brzina u gradu retko pređe 28km/h. Proverite kolikom vi prosečnom  brzinom idete po gradu? Pa tako ako sada uzmete Fiću iz 1966 i najnovijeg BMW-a sa klimom, ABS-om, gomilom elektronike i superudobnim sedištima koja greju i pokreću se u svim pravcima, od tačke A do tačke B (s obzirom na gradsku gužvu) stižu u približno isto vreme.

 

I taj stari fića može da ide 100km/h ali ipak ide prosečnom brzinom od 28km/h.  U jenoj knjizi o budućnosti u narednih 100g kaže da će automobili i vozovi početi da lebde iznad zemlje. Neće biti trenja i ići će se mnogo brže. Ali i dalje neće moći da lebde bilo gde iznad zemlje, već samo iznad specijalnih magnetnih puteva. I dalje će biti sekvencionalni (jedan po jedan - ili po 3,4 trke). Ja mislim da dok automobili ne polete ništa suštinski se neće promeniti (nema ograničenja puteva). Osim dizajna, brzine i udobnosti.

Tako mi i sada ova 2014. Izgleda kao "totalna budućnost". Mislim samo po cifri godine (onako kako izgleda). Ono što je nočekivano je da su mobilni postali pametniji od vas (smart phone). Da su LCD tv postali veliki – 42“ je sasvim normalna veličia a povećavaju se još (preko 50“). Da kupujemo preko Interneta, da imamo Google Earth…

Sve u svemu budućnost dolazi. Za neke brzo za neke suviše sporo. Menja se dosta i napreduje u medicini, tehnologiji materijala, smanjenju i ubrzanju kompjutera… Internet je mnogo promenio i ubrzao stvari i mnoge stvari postavio lako dostupnima celom svetu.

Šta je za vas neočekivano ostvareno do ove 2014?
I šta ste očekivali a još se nije desilo?

                                                                                                                   Tasa