Brainspotting

Šta je muzika? Zašto neko voli jednu vrstu muzike, a neko drugu? Kako BPM utiče na naš mozak? Muzika je umetnost stvaranja specifičnih odnosa između tonova, kombinujući melodiju, ritam, harmoniju i glas (reči) kako bi se izazvale emocije. U osnovi, zvuk i muzika predstavljaju zvučne talase proizvedene od vibrirajućih objekata, kao što su muzički instrumenti, glasne žice ili zvučnici. Mi praktično imamo hardver (uvo) koji pretvara vibrirajuće talase u elektronske impulse koji stižu do mozga (softver) koji interpretira te signale i pretvara ih u muziku. Takoreći vibracije se pretvaraju u muziku tek u mozgu slušaoca. Tri dela mozga imaju važnu ulogu u obradi muzike: u prefrontalnom korteksu se muzika analizira i upoređuje, amigdala je tu da uzburka emocije, a motorna područja mozga izazivaju cupkanje noge i podstiču nas da ustanemo i igramo. Slušanje nama prijatne muzike aktivira razne puteve nagrađivanja u mozgu, uključujući lučenje dopamina, čime se pojačavaju pozitivna iskustva, ...

Ova pitanja će vam mnogo reći o sebi. Šta radite, kuda idete, kako se osećate, šta ne radite a možda bi trebalo da radite, kuda ide zdravlje vašeg tela, a kuda zdravlje duha. Odgovore ćete reći sebi i jedino su vama bitni. U životu se sve ponavlja u nekim ciklusima. Jedan dan, jedna nedelja, jedan mesec, jedna godina… Vrlo je bitno kako se organizujete i kako osmišljavate svaki ovaj ciklus. Ali ovde ću uzeti ciklus od mesec dana jer je najzgodnije da sva ova pitanja objedinim. Postaviću vam ih sa persiranjem jer se tako objedinjuju i žene i muškarce, a mogu da se shvate i kao množina za parove. 1. Koliko puta mesečno idete u duži boravak u prirodi (šetnja, trčanje, planinarenje, vožnja bicikla...)? 2. Koliko puta mesečno vežbate (treniranje, trčanje, teretana, basket, joga…)? 3. Koliko puta ste slušali muziku? (posvećeno, onako seli i pustili omiljene stvari ili neke nove neistražene stvari i samo slušali. Ne mislim onako usput dok radite neki posao.) 4. Koliko puta ste se videli sa pr...

Kada poželite nešto, zapitate li se „zašto baš to želite, a ne nešto drugo“? Zašto ja želim ovo, a neko drugi želi nešto drugo? Ili još čudnije zašto želimo isto? U stvari mnogo me zanima kako nastaju želje i zbog čega. Koja hemija se dešava u mozgu, koje emocije se razvijaju i koji podsticaji se aktiviraju da bi ostvarili baš tu želju. Želja je ustvari veoma složeno osećanje na koje mogu uticati različiti faktori. Ova tema je još uvek predmet istraživanja. Ono što je poznato je kako se stvara želja u marketingu (reklamama). Stvara se tako što se potencijalnom kupcu daje osećaj nedostatka „šta, još uvek voziš taj stari auto“? Povezivanjem proizvoda sa poželjnim atributima, prikazivanjem proizvoda koji će nam rešiti probleme, ili će nam omogućiti bolji komfor. A tek ako vidite slavnu ličnost koja koristi ili nosi proizvod poželećete ga još više. Budisti kažu da je žudnja uzrok svih patnji i zato treba sputati želje. Da prava spoznaja i sreća nastaju kada nemate želje. Možda to i jes...

          Najveća prednost kampovanja je što ne morate da kupujete aranžmane nekoliko meseci ranije, a ne morate ni da jurite „last minute“ ponude. Kampovanjem dobijate opušteno razmišljanje gde i kada ćete ići na letovanje. Možete da pomerite odmor ako najavljuju kišni period. Možete da usklađujete datum letovanja sa prijateljima pa da idete zajedno. Takođe imate mogućnost da promenite kamp ako vam se ne sviđa mesto ili plaže okolo. Lako menjanje kampa vam pruža mogućnost da isplanirate letovanje na više lokacija i više plaža, što bi bilo vrlo teško izvodljivo menjanjem apartmana.           Najveća prednost kampovanja je ustvari beg u prirodu. Znači vi iz svog stana sa klimom, kablovskom, internetom, kuhinjom... obično odete na more i iznajmite apartman takođe sa klimom, kablovskom, internetom, kuhinjom... i to vrlo često daleko od plaže. Ono što vam je sigurno potrebno je beg u prirodu (u kamp). A kampovi su obično tik do n...

         U vreme industrijske revolucije, buržoazija je počela da koristi reč fun (zabava) kako bi opisala glupe i proste pripadnike srednje klase. U 19. veku radnička klasa je počela da koristi tu reč opisujući situaciju  „kad ne radim ono šta mi gazda kaže". Sam izraz je tako postao subverzija procesa proizvodnje.          Ipak, zašto se posao doživljava kao nešto teško, a zabava kao metod opuštanja? Odgovor je u nepredvidljivosti i emocijama. Kod zabave, u većini slučajeva ne znamo šta možemo očekivati kao kod filma ili video igre. Ova situacija nam je zanimljiva, jer nismo u stanju da predvidimo koja će emocionalna stanja biti izazvana tokom ove uzbudljive mentalne i emocionalne avanture. Posao uključuje odlučivanje i odgovornost dok u zabavi ne postoji rešavanje problema i odlučivanje, nemamo odgovornost, pa je zato zabava u svim svojim oblicima toliko prijatna. Zabava nas vodi u drugačiji, izmenjeni svet po našem u...

     Neverovatno je kakve sve sposobnosti ima naš mozak i šta sve može da uradi. Ali još je neverovatnije koliko greši u procenama i koliko ga je lako prevariti. Mađioničari i iluzionisti su to uvek znali i koristili. Kada ih gledamo sve nam izgleda kao neobična igra, ali i nije samo igra. Ako uzmemo u obzir šta se sve zna o mozgu i percepciji, mogu samo da zamislim kako je to moguće iskoristiti za manipulaciju ljudima. Mozak možete prevariti vrlo lako u onome što vidi (lažnim perspektivama i senkama), možete ga prevariti skretanjem pažnje, možete ga prevariti brzinom informacija, možete ga prevariti količinom informacija, možete ga prevariti u onome šta čuje, možete ga prevatiti šta je istina a šta ne... U današnje vreme sve više informacija koje dobijamo izgledaju kao pravo poigravanje sa našim mozgom.      Gledao sam sve epizode iz zanimljivog serijala Brain Games koje su bile na Nacionl Geographic kanalu, a ovo su samo neki fascinantni zaključci. Iluzi...

          U jednom trenutku mi je bilo potrebno da odredim razliku u nadmorskoj visini između dve tačke u Beogradu, zbog određivanja uspona. Setio sam se da bih to mogao da uradim preko Google Earth-a. I uspeo sam. A onda mi je sinula ideja da bi bilo zanimljivo znati koji delovi Beograda su na kojoj nadmorskoj visini . Može biti zanimljivo biciklistima i trotinetistima da bi videli koja je visinska razlika kada prelaze sa jednog mesta na drugo, kao i koliko ima uspona.           A onda sam pogledao i naviše zgrade u Beogradu sa koje nadmorske visine počinju (podnožje) i na kolikoj nadmorskoj visini je vrh (bez antena i dodataka). Tako sam ih sve uporedio i video koji je vrh zgrade na najvišoj nadmorskoj visini. Na osnovu ovih podataka napravio sam ovaj grafikon gde se mogu videti sve razlike. Takođe može se videti da niži delovi grada imaju više smoga, ali se dešava kada je veliko zagađenje, da se smog izdigne u visinu čak i p...