Kolektivne iluzije

 

Pogledao sam fantastičan edukativni video na Big Think kanalu gde Todd Rose američki naučnik priča o kolektivnim iluzijama. Naveo me na mnoga razmišljanja o tome pa će verujem zagolicati i vas.

Pogledajte video. A ovo su samo neki kratki izvodi iz ovog videa.

 

Kolektivne iluzije su situacije u kojima većina ljudi u grupi prihvata stav sa kojim se ne slaže, jer pogrešno veruju da se većina ljudi sa tim slaže.

Jedna od najopasnijih kolektivnih iluzija je: šta se podrazumeva pod pojmom uspeh u životu.

Društvene mreže - Kada smo u kontaktu na mreži obično mislimo da komuniciramo sa razumnim uzorkom populacije, ali to nije tačno. Blizu 80% sadržaja na društvenim medijima generiše aktivnih i agresivnih 10% korisnika. Ta manjina se zbog agresivnog nastupa doživljava kao većina.

Svi smo pod iluzijom široko rasprostranjenog neslaganja i podele u društvu, što je najveća iluzija od svih iluzija. Imamo veoma oštre podele oko malog broj pitanja, ali pošto su tako intenzivne to se pogrešno tumači kao veliko neslaganje u celosti. Ali neslaganje oko nekog procesa je srce demokratije. Hajde za početak da izaberemo nešto gde zapravo imamo zajednički jezik.

Čak i kada se suštinski ne slažemo, istinito neslaganje je uvek bolje od kolektivne iluzije.

Ponekad grupa nije u pravu, nema ništa magično u grupnom konsenzusu što garantuje da je to činjenica, to jednostavno može da bude konsenzus jer niko nikada nije osporio neku ideju. Možda je to samo kolektivna iluzija. Grupa možda čak i ne veruje u to, ali zato što vi mislite da grupa veruje, spremni ste da se prilagodite i ne želite da osporite ono u šta grupa veruje. Tako će sve to odvesti grupu u stranputicu, što je mnogo puta dokazano u istoriji.

Naš mozak uvek traži načine da smanji potrošnju energije. Jedan od najboljih načina da to uradi je kroz korišćenje društvenih normi koje čine naš život predvidljivim. A društvene norme obično odražavaju grupni konsenzus predhodnih generacija, a ne naš sopstveni.

Umetnici su kroz istoriju igrali ulogu u namernom izazivanju normi. Mi umetnike vidimo kao malo čudne i malo odvojene od društva. Ali to je zato što bi i trebalo tako da bude, pa to stvara strukturu dozvole koja im omogućava da stave ogledalo ispred nas i kažu: „da, da ovo ste zaista vi i to u šta verujete“.

Moramo da stvorimo atmoferu koja štiti razlike u mišljenjima, i koja dozvoljava neslaganje sa poštovanjem.

Ono što se dešava je da iluzija u jednoj generaciji teži da postane privatno mišljenje sledeće generacije. Svi smo deo stvaranja i održavanja iluzija. Broj i značaj kolektivnih iluzija u društvu zbog tehnološkog razvoja se neverovatno povećao u poslednjih 20 godina i potrebno je da svi radimo na tome da ih „razbijemo“.

 

Todd Rose je američki naučnik, pisac, profesor i preduzetnik. Rose je bio profesor na Harvard Univerzitetu, gde je bio direktor fakulteta za program um, mozak i obrazovanje, predvodio je laboratoriju za nauku o individualnosti. Njegov istraživački fokus je u oblasti nauke o pojedincu, sa naglaskom na primeni uvida o individualnosti na pitanja ljudskog potencijala, razvoja talenata i dizajna društvenih institucija. Sada je vlasnik firme Populace koja se bavi istim temama.

Napisao je i knjigu Kolektivne iluzije pa bi je valjalo pročitati.